Priča u nastavcima Autor: Jakov Trumbetašić , 4.r. Adamovec
Domjanićevo blago
V moje sele doselili su se ljudi z grada. Mala obitelj: tata, mama, znatiželjni sin i sestrica.
Hej, tata, zašto smo se morali doseliti? Zato jer sam ovdje dobio posao, a mama više nije
mogla podnijeti gradski zrak. Mama, tata, tu je tako dosadno! E pa kad vam je dosadno, ove
kolače će te odnijeti u prvu kuću do nas. Čovjek, koji nam je prodao kuću, rekao je da su oni
gostoljubivi. Osim toga, imaju sina koji će s vama ići u školu. Taj dječak se zvao Jakov. Baš je
razmišljao: Gdo su ti ljudi? Začul je zvone na vrati: Gdo je sad to? Dobar dan, mi smo novi
susjedi. A vi ste susjedi! Uđite, osjećajte se kak doma! Ja sam Jakov, zoveju me Jakec. Ja sam
Nikola, ovo je moja sestra Marta. Mislili smo da bi nas mogao povesti po selu.
Da, ideme, pešice ili z beciklinem? Pa pješice…krenimo. Ovo je prvi dućan. Evo škole! Ajmo
malo dolje na igralište!
Pst, tiho! Krenite z meno. Skrite se za drevo. Kakva su to dva čoveka? Potukli su se, splašeno
će Marta. Nešto im je ispalo, šepne Nikola. Čule su se kočnice od auta, jen je pobegel
nekomu v auto, a drugi je nekaj kričal i odšepal po njiva iza škole. Deca su teške dihala. Jakov
ih je tešil: Dobre je, prešli su… Kaj je to? Dobežali su na igralište. Mapa, viknuo je Nikola. Jakov
je skočil i probledel: Ni moguće, to je….