Moj pas zove se Tina. Tina je mješanac njemačkog ovčara i još neke nepoznate vrste. Ima smeđe oči, crno-smeđu dlaku. Tina ima dugačku, gustu dlaku pa joj to stvara probleme ljeti jer joj dlaka otpada.
Prijedlog za udomljavanje psa dali su moj tata i moja teta. Kada su išli u grad, usput su otišli u Dumovec (sklonište za nezbrinute životinje) i zatim su je vidjeli. Kada su se vratili kući, tata nam je predložio udomljavanje psa. Mi smo se složili i kada smo tamo došli odlučili smo se baš za nju. Ali tko se ne bi odlučio za udomljavanje tog malog slatkog bića. Bila je mala, ali preslatka, a nova ljubav rodila se na prvi pogled.
Ispočetka sam je se bojala. Da, bojala sam je se, ali sada ne mogu vjerovati da sam je se bojala i ne mogu to objasniti sebi, a kamoli nekome drugome. No, iako sam je se bojala, voljela sam je. Što je vrijeme više prolazilo, to sam je još više voljela i voljela i voljela.
Mi smo prave prijateljice. U životu mi puno znači i ne mogu zamisliti život bez nje. Kao mala sam se bojala spavati sama, ali kada bih se sjetila da je ona vani bilo bi mi puno lakše.
Možda je ovaj opis čini mirnim psom, ali ona zapravo nije takva. Tina nije zatvorena u kućici nego je puštena cijeli dan, ali naravno puštena je u dvorištu. Kada je idemo šetati, ona „poludi“. Toliko je sretna, vesela, zaigrana da jednostavno ne dozvoljava da joj se stavi ogrlica, a pritom i povodac na ogrlicu. Još jedna šašava stvar koja se tiče Tine jest da kada je ljeto umače prednje noge u posudu sa svojom vodom.
Ona nije opasna jednom je čak pustila čovjeka koji očitava struju unutra bez da je lajala na njega, ali poštare ne može smisliti. Na njih laje ko luda.
Eto, to je opis mog malog, slatkog ali bome i šašavog psa. Prelijepo je kada možete izaći van i igrati se s psom. Jako je volim, puno mi znači i ispunjava mi život.